Сурбита

Сурбита
Виртуелни музеј Сурбита (визија Completariuma)

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋ српским "ЗАВЕТИНАМА"- НЕОПХОДНЕ

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋИ ПОДРШКА „САЗВЕЖЂУ ЗАВЕТИНА“

"Заветинама" је потребна свака помоћ!

четвртак, 04. мај 2017.

INTERVJU: Radovan Damjanović - Srbi su najstariji narod i lingvistika to...


Објављено је 03.05.2017.
Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Radovan Damjanović, istoričar i istraživač jezika. Više od trideset godina istražuje tabu teme srpske istoriografije i paleolingvistike. Široj javnosti poznat je kao idejni tvorac i realizator knjige prilično intrigantnog naslova - "Srpsko-srpski rečnik". Ova knjiga baca novo svetlo na razvoj najstarijih civilizacija Mediterana i Evrope. Radovan Damjanović tvrdi da etimologija predstavlja ključ istorije Srba, ali i istorije drugih naroda. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

Intervju je snimljen 26.04.2017. godine u našim prostorijama, u Beogradu.

Овоме свету мора доћи крај - Отац Серафим Роуз

Иза маске - Отац Серафим Роуз

Истина изнад свега - Отац Серафим Роуз

Умро је друг Тито!



Умро је друг Тито!
Ову вест прочитао је пре тачно 37 година Миодраг Миле Здравковић, у то време већ врсни спикер РТВ Београд, и - постао легенда. Од тог 4. маја 1980, од 18.50, постао је "човек за важне вести", мада је и пре тог историјског датума читао информације с телепринтера о Чехословачкој 1968. или о Конференцији о насврстанима у Каиру, те саопштење о Кенедијевој смрти.
- Тешка срца изговорио сам ове речи, јер сам пре тог тренутка кришом плакао - прича нам Здравковић, који је рођен у Рготини код Зајечара пре девет деценија, ратовао у НОБ-у и уз велику муку постао врсни ТВ спикер. - Десило се да је та вест прочитана, како су касније новине писале, "колико достојанствено, толико и потресно". Није нигде објављено да сам те ноћи стигао кући у пола три и тихо, тихо плакао.
Након тога, нису га дирали из редакције. Оставили су га да се неколико дана одмори и "дође к себи".
- Више од два месеца знао сам да ћу да прочитам ту вест - наставља чика Миле. - Светолик Митић, након читања, упита ме да ли сам хтео да заплачем, изгледало је да сам на ивици. Не! Гледао сам у том трену гардисту како стеже усне. Издржао је он, издржао сам и ја. Ову реченицу требало је да прочита Лазар Колишевски, тадашњи председник Председништва СФРЈ. Он је пуно плакао, није имао снаге. Наш сниматељ је снимио Лазара, али није вредело. Још у фебруару речено ми је да се не удаљавам 40 километара од Београда и да сваког секунда будем при телефону.
МЕЂУ СВОЈИМА У "МАЛОЈ МОСКВИ"МИЛЕ с поносом напомиње да је у рату зарадио Медаљу за храброст, а у миру Орден заслуга за народ са сребрним зрацима. Године 1989. био је председник Пчеларског савеза Србије. Одржавао је у Рготини 120 кошница. Ово задовољство није дуго трајало, па је убрзо цео пчелињак поклонио својим Ргоћанима. И данас је међу својима у селу богате културне и духовне традиције, у месту вредних домаћина и револуционара, некадашњој "малој Москви", где на родном прагу дочекује и испраћа пролећа и зиме читајући старе и нове књиге.
Легендарног спикера срећемо у родној Рготини, где проводи пензионерске дане и сабира успомене. Понекад погледа ТВ снимак прочитане реченице о Титовој смрти и, каже, најежи се, ухвати га чудна трема.
- Покаткад ми смета што сам прочитао вест о Титовом коначном одласку. Године 1981. читао сам документарац Крсте Шканате о Титовом животу. Данима је трајао тај посао, радило се и по десет сати дневно. Никог тај напор није занимао, док је ових неколико речи оставило дубок траг у мојој каријери - говори некадашњи велики спикер великог ЈРТ-а.
После завршетка зајечарске гимазије требало је, по партијском задатку, у Београду да студира грађевину. Међутим, то му није ишло од руке. Некако у то време познати режисер "Филмских новости" Аца Митровић чуо је за млађаног Здравковића, допала му се боја његовог гласа. Снимили су два документарца. Убрзо одлази код чувених лектора Радмиле Видак и Бранислава Сурутке, али није се прославио. Ипак, Радмила и Сурутка хтели су пошто-пото да "роде" новог спикера.
- Радмила је једног дана умало заплакала. Рекла ми је да нисам оправдао њена очекивања. Уплашио сам се, мораћу кући, на земљорадњу. Замолио сам је за још један покушај. И за недељу дана - "проговорим". Како, ни сам не знам - објашњава спикерски великан.



Чика Милета остављамо у родној Рготини. Достојанственог и неприметног, као да није легенда југословенског новинарства. 

недеља, 01. јануар 2017.

Уметничке композиције које у Москви саставља Мухинов тим на специјалној жичаној подлози почетком године биће допремљене у Београд....

Храм Светог Саве: Купола спремна за долазак Христа. Раде ДРАГОВИЋ | 01. јануар 2017. 15:50 | Репортери "Новости" на највишој тачки Храма Светог Саве, где су у току последње припреме за склапање мозаика. Прве коцкице декорације биће утиснуте почетком марта, а ентеријер Храма биће у пуном сјају 2019. године  Поглед на унутрашњост храма са висине веће од 60 метара, Фото Жељко Кнежевић
ЧОВЕК који пали свећу, гледајући са највише тачке, темена куполе Храма Светог Саве на Врачару, није већи од палца. На кружној скели, високој око 60 метара, под капом највеће православне цркве на свету, приводе се крају последње припреме за почетак постављања мозаика. Већ од краја следеће године посетиоце Храма са тог места благосиљаће Христос "висок" чак 15 метара, који ће руком уметника бити приказан у тренутку вазнесења. Невидиљиви верницима који улазе у грандизону богомољу, заклоњени шумом цеви, ни на небу ни на земљи свакодневно ради и по двадесетак мајстора. Неимари грађевинске фирме "Фас" из Калуђерице ходају по платформи подигнутој од густе мреже алуминијумских цеви и патосница.
- У току је прекривање унутрашњости куполе посебним и италијанским "мапеи" малтером - док се успињемо ка темену куполе објашњава нам ђакон Мирослав Николић, главни архитекта Храма Светог Саве. - То ће бити подлога на којој ће бити залепљен мозаик. Тим руских уметника, предвођен чувеним академиком Николајем Мухином, у Москви увелико ради на композицијама које ће украсити врачарски храм.
Унутрашњост бетонске куполе ишарана је бројевима, позицијама, ознакама висине, котама и радијанима. Ове ремарке оставили су Мухинови сарадници који су крајем децембра посетили Београд и детаљно премерили и обележили унутрашњост куполе. Сводови су неколико дана били покривени картонима са контурама фигуре Христа и светитеља. То је била генерална проба декорације која ће се наћи на плафону највећег српског православног храма.
- Уметничке композиције које у Москви саставља Мухинов тим на специјалној жичаној подлози почетком године биће допремљене у Београд - објашњава ђакон Мирослав. - У овој екипи је чак 80 врхунских уметника. Према плановима, прве коцкице декорације биће утиснуте у малтер Храма већ почетком марта 2017.
Конструкција скеле може да издржи терет од 84 тоне
Скеле, мајсторе и материјал у поткуполном делу држи платформа ослоњена на три метална носача, које би по дужини и снази могла да послужи као мост на омањој реци. Ова конструкција тешка је 84 тоне и само њена монтажа била је велики грађевински изазов.
Убрзаним темпом врачарски храм се примиче свом коначном изгледу. После декорације куполе, руски неимари ће почети уређење олтарског дела, који ће такође бити украшен мозаиком.
- Радови се одвијају према тачно договореној динамици. Очекујемо да већ на јубилеј стицања самосталности, СПЦ 2019. године ентеријер Храма заблиста у пуном сјају - наглашава главни архитекта. - У међувремену обавили смо низ важних радова. Крипта је готово потпуно завршена, и већ има богослужбену улогу. Недавно се у њој причестило 500 руских и белоруских војника, који су у Србију дошли на војну вежбу "Словенско братство".
Крипта Храма Светог Саве већ блиста златним сјајем. Осликавање је завршено, а заокружен је и олтарски простор. Из Русије су стигле олтарске двери, полијелеји и и други декоративни елементи. Подови су украшени мермерним розетама, а врата пресвучена декоративном облогом од ливене бронзе. У току су припреме завршног украшавања будућег почивалишта патријараха Српске православне цркве.
Мајстори наносе посебан малтер на унутрашњост кубета
Четири степеништа која воде у седам метара дубоку крипту украшена су раскошном оградом од чувеног мермера - сивеца из Прилепа. Њу чине орнаменти какви су коришћени у средњовековној српској уметности. Посетиоци Храма на њој могу да уоче немањићке орлове, Константинов симбол "хи-ро", стилизоване преплете...
ПОЗИВ ДОМАЋИМ ФИРМАМА
РАДОВИМА на Храму Светог Саве руководи Свети архијерејски синод предвођен патријархом Иринејем. Управо ових дана биће упућен позив свим домаћим грађевинским предузећима да се укључе у завршетак радова.
- Објавићемо списак радова које ће изводити претходно акредитоване фирме - објашњава главни архитекта Храма. - Жеља нам је да се што више предузећа из целе Србије укључи у овај посао и тако ујединимо снаге за подизање Храма. Верујем да ће овакав рад, на домаћинској основи, помоћи да сви послови у Храму буду квалитетније и брже завршени.
СПОНА СА СВЕТИМ САВОМ
СРЕЋАН сам што свој рад уграђујем у Храм Светог Саве - уз осмех каже Андреја Рангелов, који је на челу тима зидара који ових дана припремају унутрашњост куполе за постављање мозика.
- Ово није моје прво искуство са верским објектима. Радио сам и на новобеоградској Цркви Светог Димитрија, као и на новој цркви у Ваљеву. Храм на Врачару је нешто друго. Мени и мајсторима је част што наше руке раде на богомољи која ће исказати нашу везу са Светим Савом - каже Рангелов

Део ресурса Сазвежђа З

ЛИТУРГИЈА