Сурбита

Сурбита
Виртуелни музеј Сурбита (визија Completariuma)

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋ српским "ЗАВЕТИНАМА"- НЕОПХОДНЕ

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋИ ПОДРШКА „САЗВЕЖЂУ ЗАВЕТИНА“

"Заветинама" је потребна свака помоћ!

понедељак, 11. април 2016.

Злодело усташа над Србима, Јеврејима и Ромима излази на видело... са великим закашњењем

Тито је сакрио истину о Јасеновцу / Драган Вујичић | 10. април 2016. 22:02 | Коментара: 18. - Академик Србољуб Живановић о комисији која је 1964. истраживала злодела у НДХ логору: После првих извештаја и само три месеца рада, све је стопирано. Убијено 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. Око 20 % жртава живо закопано

КАДА је Државна комисија судских антрополога бивше СФРЈ у саставу: др Здравко Марић, Вида Бродар, Атон Погачник и др Србољуб Живановић, септембра 1964. завршила прву фазу испитивања масовних гробница на стратишту у Доњој Градини са друге стране Саве од логора Јасеновац, уплашили смо се бројева до којих смо дошли. На стратиштима дуж реке, у масовним гробницама које су се простирале на дужини 12,5 километара и ширини 4,5, сложили смо се недвосмислено да ту лежи више стотина хиљада зверски убијених људи - 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома! У гробнице, широке шест, а дубоке осам метара, наслагани су једно на друго, по 27 особа, старих и младих. Прве анализе узрока смрти сведочиле су да је око 20 одсто њих у гроб отишло живо.
Овако данас, са горчином у гласу, говори за "Новости" академик Србољуб Живановић, једини професор медицине Државне комисије која је истраживала број жртава у Јасеновцу и председник Међународне комисије за истину о овом НДХ логору са седиштем у Лондону. Живановић истиче да је Комисија извршила 130 сондажних бушења на 100 масовних гробница, чији су се ровови протезели између 60 и 80 метара. Радили су, сећа се, три месеца, те далеке 1964. године. После првих извештаја, све је, међутим, стопирано. Држава им није рекла зашто.
* Са колегама из Сарајева и Љубљане били сте прва стручна комисија која је за рачун државе покушала да утврди број жртава?
- И пре нас је било истраживања. Прво је било у мају 1945. Комисија ЗАВНОХ изнела је тада процену о између 500.000 и 600.000 убијених. Две године касније, бивши логораш др Никола Николић са сином у Доњој Градини је идентификовао 258 гробница дужине од 60 до 80 метара дубоких око осам метара. Борци из Козарске Дубице 1961. поново су почели са истраживањима, мада они нису имали стручна знања. Нас су позвали 1964. и били смо најрепрезентативнија група стручњака до тада. Посебним бушилицама извршили смо отварање 100 гробница и после три месеца тешког рада изнели смо државним органима процену о броју жртава.
ЦРНА ЛИСТА СВЕШТЕНИКА* У Хрватској признају само недела Мирослава Филиповића.
- Шта рећи о злочинцу, управнику логора, који је на једној миси позвао паству да оде у село и побије све Србе, али да прво убије његову рођену сестру која је удата за Србина. Ја сам на Конференцији Међународне комисије за истину о Јасеновцу у Лондону извео за говорницу Јеврејку Скибу којој је католичка часна сестра Пулхерија затезала врат како би кољач могао прецизније да удари. Скиба је говорила, а после њеног говора католички свештеници су напустили салу. Драгутин Кукољ, Николом Масић, Јоло Јосип Бујановић, Миховил Марбер, Стјепан Габрић, само су неки од свештеника који су убијали.
* Како је изгледао одлазак у Јасеновац 1964?
- Било је чудно. Велики професори из Београда, Загреба, Љубљане нису хтели ни да чују да буду у саставу те комисије. Пошто је она ипак створена, одабрани су референтни центри из Сарајева, Љубљане и Новог Сада, одакле сам и ја одабран као доцент са медицинским знањем. Сећам се да сам прво отишао у Аушвиц да се спремим за посао јер до тада нисам знао много о истраживању масовних стратишта. У том логору сам видео да су Немци практично, индустријски убијали жртве, правећи од њих сапуне, чешљеве. У Доњој Градини смо наишли на жртве које су садистички убијане из мржње и са великом страшћу.
* Која вам је прва асоцијација када се данас присетите тог времена?
- Страх и стравичан слаткасти мирис смрти увек када је сонда отворила гробницу. Када се истражује једна таква рака, па када у руке узмете поломљену лобању једногодишњег детета, то вас промени заувек. Када год говорим о томе, па и у овом моменту, ја се тресем, а као судски антрополог свашта сам видео. Онда можете замислити какав је то осећај био. Када видите цуцле, кантице за млеко, флашице...
* Вама је било забрањено да фотографишете своје налазе. Шта сте радили са пронађеним стварима у гробницама?
- Нисмо смели да сликамо, али све смо бележили у радне свеске. Сваки члан комисије је водио дневник и после радног дана један другом смо прегледали записнике и потом их потписивали. Сва четири дневника имају потписе свих чланова комисије. У тим записницима су неке од најстрашнијих ствари које човек може да замисли. Рецимо, у лобањама су се тада још налазили остаци мозга и они су послати на обраду у Завод за судску медицину у Љубљану. На основу рада дошли смо до закључка да је готово двадесет одсто жртава живо отишло у гроб. У гробницама, нарочито тамо где су били ујамљени Роми, налазили смо огромне количине злата, ђердана, дуката, и све то смо после отварања гробница поново сахрањивали. Ми смо имали обећање да ће се истраживање наставити и прављени су планови како даље.
* Како сте дошли до броја од 730.000 уморених само у Градини?
- Антон Погачник је радио математичку процену броја жртава на основу броја гробница и на основу броја пронађених жртава у онима које су биле отворене. Сви смо се сложили око ове бројке.
* Међутим, пошто сте у јесен 1964. предали налазе, све је стало?
- Обавезали смо се на ћутање у јавности, а ја нисам могао да не говорим. Разговарао сам са једним новинаром "Политике". Међутим, тај текст никада није угледао светлост дана. Када сам питао новинара Мому Стефановића шта се догађа, он ми је само кратко рекао да га више никада о томе ништа не питам. После још неких сигнала, 1965. сам емигрирао у Африку, па у Енглеску, а 1968. индиректно ми је саопштено да се не враћам у земљу. Ипак, наставио сам са истраживањем Јасеновца.
СТЕПИНАЦ ЈЕ ЗЛОЧИНАЦ* Како коментаришете иницијативу да се Степинац прогласи за свеца, зашта Ватикан тражи и мишљење СПЦ?
- Када је та иницијатива објављена добиo сам из Аустралије писмо од Васе Кондића из Сиднеја, који је посведочио да је као седмогишњак видео много католичких свештеника како убијају српску децу. Њега су, вели, спасли Немци. Кондић пише и да је у логору било право славље када би долазио у Јасеновац надбискуп Алојзије Степинац. Носио је некакву посебну униформу, а његов крст је био много већи од крстова осталих свештеника. И он је учествовао у злочинима - преноси Ђивановић делове овог писма. Ово сведочење, како указује, оверено је у адвокатској канцелараји у Аделаиду у Аустралији од стране адвоката Васка Вукоја.
* Шта се догодило када су државни органи добили процену стручњка?
- То не знам. Ја сам своју копију понео у Лондон и цео живот сам је носио са собом. Када сам помислио да је деведесетих година дошло време да се вратим у Београд, предао сам је Архиву Града. Предао сам и још нешто, записник са седнице Светог архијерејког синода СПЦ из 1942. године који је посвећен Јасеновцу, а који је тајним каналима завршио у Лондону 1943.
* После рада од 50 година на Јасеновцу и докумената које сте сакупили, шта још мора да се зна?
- Јасеновац, Јадовно, Пребиловци, јаме на Велебиту... нису дело заведених или изманипулисаних људи. То је производ државне политике НДХ и напора целе те државе да физички истреби српски народ. Геноцид над Србима нису водиле усташе, већ сам врх Католичке цркве на челу са Алојзијем Степенцем.Учествовали су сви, хрватски домобрани, обични сељаци, железничари, а када је 1944. постало јасно да Немачка губи рат, поново су сви уложили велики напор да сакрију трагове геноцида. Моша Пијаде и Миле Будак су се сретали и по овом питању. Тито је, како је то открила др Смиља Аврамов, 1944. ишао у тајну аудијенцију код папе. Можда је са територије бивше СФРЈ ова документација нестала, али у светским архивама, у то сам убеђен, постоји.
* Шта сте нашли трагајући по свету?
- У Лондону, рецимо у Јавном архиву је више од 2.000 докумената о усташкој држави и злочинима над Србима. У Архиву СССР у Москви смо нашли тек два документа. Плашим се да су браћа комунисти учествовала у прикривању злочина. У малом Музеју холокауста у граду Аки, у Израелу, пронашли смо море докумената и сведочења о овим злочинима. Године 2000. у Њујорку, када је наша Међународна комисија за истину о Јасеновцу излагала везе Католичке цркве са геноцидом, устао је професор Мајкл Бернбаум из Музеја Холокауста у овом граду и изгрдио нас што ништа не радимо да се истина сазна. Наиме, ми смо тада имали податак да је око 370 католичких свештеника било директно укључено у ликвидације Срба, док је Бернбаум имао списак од 1.400 имена. Кренувши за овим списком, наша комисија је дошла до имена 1.371 католичког свештеника који је учествовао у ликвидацијама. Ако се зна да је 1941. у Хрватској било око 2.000 католичких свештеника, није тешко израчунути колико их је међу њима било убица.
МАУЗОЛЕЈ НА СУДУ
* У Доњој Градини је предвиђено да се направи спомен-обележје жртвама Јасеновца?
- Влада РС је определила новац из буџета. Спроведен је конкурс, и када је требало да се почне са радом, стало се, је јер се жалио трећепласирани на конкурсу. Ствар је отишла на Суд БиХ и поново смо у ситуацији да нам Хрвати и Муслимани одређују како ће изгледати меморијални комплекс за побијене Србе
Тито је сакрио истину о Јасеновцу

недеља, 03. април 2016.

Планери светских ратова - Илуминати

(Одломци из Пикеовог писма)
„Први Светски рат мора бити остварен како би омогућио Илуминатима да збаце с положаја моћи руске цареве и тиме Русију учине тврђавом атеистичког комунизма. Разилажење и неслагање између британског и немачког царства, узроковано агентима Илумината, биће узето као повод за тај рат. На крају рата успоставиће се комунизам како би се преко њега уништиле и друге владе и ослабио утицај религија.“
Тајна полиција Србије током 19. века
Познаваоци историје препознаће да су политички савези Енглеске с једне стране и Немачке с друге (сковани између 1871. и 1898. г. од стране Ота фон Бизмарка, су-заверника Алберта Пикеа), били инструмент за произвођење првог светског рата.
„Други Светски рат биће подстакнут искориштавањем разлика између фашиста и политичких циониста. Тај рат треба би требао за последицу да има уништење нацизма, те јачање ционизма у тој мери да омогући успостављање суверене државе Израел у Палестини.
Током другог светског рата међународни комунизам мора постати толико јак да буде противтежа хришћанству, које ће бити обуздано и држано у позадини све до момента када ће се употребити за коначну социјалну катаклизму.“
Након другог светског рата, комунизам је ојачао у толикој мери да може да преузме слабије владе. На потсдамској конференцији 1945.године, Труман, Черчил и Стаљин су једноставно предали велики дио Европе Русији, док је на другој страни света заоставштина рата с Јапаном помогла да талас комунизма продре у Кину.
„Трећи светски рат мора бити подстакнут искориштавањем различитости, проузрокованих „агентуром Илумината“, између политичких циониста и вођа исламског света. Рат треба да буде вођен на такав начин да се Ислам (муслимански арапски свијет) и политички Ционизам (држава Израел) међусобно униште.
У међувремену, остале нације, ће се још једном поделити по том питању, биће присиљене да се боре до тачке потпуне физичке, моралне, духовне и економске исцрпљености… нахушкаћемо нихилисте и атеисте; испровоцираћемо огромну социјалну катаклизму која ће својим страхотама народима јасно показати учинак потпуног атеизма, извор дивљаштва и најкрвавијег превирања.
Тада ће широм света грађани, принуђени да се бране од револуционарних светских мањина, истребиће уништаваче цивилизације, и гомиле, разочаране хршћанством, чији ће деистички дух од тог тренутка бити без смера и циља, жудећи за идеалом, али не знајући на шта усмерити своје обожавање, примиће истинско светло кроз универзалну објаву чистог Луциферовог наука који ће напокон бити изнесен пред јавност.
Та ће објава бити резултат општег реакционарног покрета који ће уследити након уништења и хршћанства и атеизма, оба истовремено побеђена и искорењена“ , стоји у писму.

“Рат се састоји у томе да се људи, мада једни друге не познају, међусобно убијају на заповед људи који се врло добро познају, а узајамно се не убијају“,  рекао је Алберта Ајнштајн који је у пар сажео читаву заверу која се надвила над човечанством, зато што смо ми то допустили!
        
      (Преузето: Шта то пише у масонском писму?)

петак, 01. април 2016.

Говорећи о великом утицају, који је руска емиграција имала на развој наше културе, образовања и друштва, директор МЦ "Одбрана", пуковник Стевица С. Карапанџин, подсетио је како су овде живели потомци Суворова, Пушкина и Љермонтова, а нашу средину богатили и уздизали многобројни академици, архитекте, лекари, војни стручњаци...

Патријарх Иринеј отворио изложбу / М. А. К. | 31. март 2016. 21:15 | У Дому Војске представљен 121 експонат - документи, фотографије, плакати, новине, који сведоче о времену када се, склањајући се од револуције, на овим просторима населило 40.000 Руса

ИСТОРИЈСКЕ везе Русије и Србије нису само везе два пријатељска народа, јер смо ми једнокрва и једноверна словенска браћа. Руски народ нам је помагао увек када смо били у најтежим приликама, и на томе им морамо увек бити захвални и одржавати те братске везе. Ми Срби имамо ту ману да заборављамо, често и оно што се тиче наше коже, али као што не смемо да заборавимо оно што се десило са нашим народом, тако никада не смемо да заборавимо и оно што је руски народ учинио за нас, своју браћу словенску.
Патријарх српски Иринеј овим речима у четвртак је отворио изложбу "Српска православна црква и руска емиграција (1920-1940)" у Свечаној сали Дома Војске Србије. Отварању поставке, настала из сарадње Архива СПЦ и Медија центра "Одбрана", присуствовао је и руски амбасадор Александар Чепурин.
У малој сали галерије Дома Војске представљен је 121 експонат - документи, фотографије, плакати, новине, који сведоче о времену када се, склањајући се од буре револуције, на овим просторима населило 40.000 Руса, а међу њима је било свештеника и црквених великодостојника. Изложена грађа из Архива СПЦ посвећена је 80. годишњици упокојења митрополита кијевског и галицког и предстојатеља Руске православне заграничне цркве Антонија Храповицког (1863-1936).
- Руска емиграција на Балкану представља историјски феномен који последњих деценија све више привлачи пажњу историчара - истакао је аутор изложбе и каталога, директор Архива СПЦ Радован Пилиповић. - Руска емиграција, свештенство, богослови и верници донели су православним Србима своју особиту побожност, вековима освештану и обичајима потврђену. Та специфична "руска душа" уткала се у живот уједињене и обновљене Српске патријаршије у 20. веку, потврдивши још једном да су српско-руске црквене везе нераскидиве и потврђене у тешким временима за оба народа.
Говорећи о великом утицају, који је руска емиграција имала на развој наше културе, образовања и друштва, директор МЦ "Одбрана", пуковник Стевица С. Карапанџин, подсетио је како су овде живели потомци Суворова, Пушкина и Љермонтова, а нашу средину богатили и уздизали многобројни академици, архитекте, лекари, војни стручњаци.

ВАРНАВА ПОКРОВИТЕЉ ИЗБЕГЛИЦА
ПАТРИЈАРХ српски Варнава био је прави покровитељ руске црквене емиграције и руских избеглица - подсетио је Пилиповић. - Положај руске цркве у целини га је погађао, а његова посредничка улога у мирењу црквених представника руског зарубежја била је искрена и добронамерна. Такође, и прогони у Совјетском Савезу били су предмет првог патријарховог обраћања српској пастви, о Божићу 1930. године
Патријарх Иринеј отворио изложбу

Део ресурса Сазвежђа З

ЛИТУРГИЈА