ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА

ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА...Овај блог је јаван и доступан под уобичајеним условима свима на свету - до даљњег. Али не и неки други делови Сазвежђа нису. Заштићени су, приватни — највећи део По.Рт.Ала. Ко има приступ? Заштићеним, и, можда, најзанимљивијим деловима По.Рт.Ала? Претплатници.Сарадници.Добротвори...Власник. За све остале - приступ није дозвољен. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио (до краја текуће године) слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

Видети више


Библиотека ПРОТОТИПА

Библиотека ПРОТОТИПА
СУРБИТА(р) ~ прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"

Translate

Претражи ову, и друге незаштићене, јавне локације По.Рт.Ала

ЗАВЕТИНЕ+

ЗАВЕТИНЕ+
ЗАВЕТИНЕ+ Нова серија књижевног листа.Уредници Мирослав и Александар (ЛУКИЋИ) - (2019 - )

Посећеност

(006) Архив УКАЗИВАЊА и ПРИКЉУЧЕНИЈА ~ ПРЕПЕВИ >

(006) Архив УКАЗИВАЊА и ПРИКЉУЧЕНИЈА ~ ПРЕПЕВИ >
неуспела мисија "САЗВЕЖЂА З"?

четвртак, 27. новембар 2014.

КО ТО ТАМО НЕ ЧИТА ПОЕЗИЈУ / Зоран М. Мандић




 
Слике са путовања, центар Куршумлије. Новембар 2014. "Заветине"


            Поезија је дефинитивно пала на само дно своје измишљене кризе. Уз помоћ божје толеранције још увек дише и преживљава на махове. У скученом предсобљу њене кући смрти смеју се: Борхес, Маларме, Јесењин, Бодлер, Витмен... У њиховом смеху нема ни трунке ироније због које би морали на суд части. Њихов смех долази из дубине страсти са којом су се обраћали читаоцима свог дволичног прохујалог времена. Борхес, председавајући њиховог Друштва, и даље збија шале на рачун немарних читалаца. Оних, који су сујетним романописима спочитавали Јесењина, а Мајаковског бирали за кума. Нико више не чита поезију, рекао би Александар Лукић. У затамљеном углу те његове изјаве је и део прорачуна, након кога је констатовао да су у прошлости читаоци више цртали купине неголи читали поезију.
            Поезија се, нажалост, и данас налази у запећку прсканог поврћа савременог читаоца. Немоћна и незаштићена пропада. Телесно и жанровски. На вашарима таштине уредника историја и музеја живота све је сличнија речнику Андрићевих позајмица. Загушена окупацијом ружних облакодера прича Поезија нестаје, све више и више, око себе. Шћућурена све чешће напушта своје незаштићено двориште да би за бедну надницу чистила подове кухиња и купатила у прози. У прози јој је забрањен  улаз у дневне и спаваће собе.
            Читаоци и даље заверенички роваре у напуклинама њених бедема. Не чтају је, али отимају из ње све што могу да продају на пијацама: романа, филмских сценарија, афоризама, есеја, прича и наравно недодирљивих пузли и лего коцака романа. Крадљивци су из њеног дворишта однели и Доналдове љуљашке.Због украдених столица све је више кривих задебљања вена на њеним крхким трубадурским ногама.  Лопови су опљачкали и њену кућу смрти. Међу зидовима њене собе без прозора пијани Бодлер шамара Малармеа дивљим питањем: «Ко то тамо не чита поезију?». Да ли је Платон заиста запржио чорбу песничку, или се са Ничеом људски ум, после њега, опасно померио устрану – питање је за све који не читају поезију.
            На последњем тајном конгресу песничких кућа смрти Јесењин је опсовао комунистичку мајку 21-ом веку посрнулог Раја књижевности. Лекари земље Заветине, са Института за проматрање Фројда, пацијентима Чистилишта реитују Јесењина. Људи, увек ће бити поезије и оних који једино не знају да украду  њену душу – узвикнуо је, пред Драинцем у Прокупљу, Александар Лукић. Ко то још тамо не чита поезију? На самрти језика!

четвртак, 20. новембар 2014.

КРАВАТА МОГ ОЦА / ЗОРАН М. Мандић


(епизодни прилог поетици фотографије)

Од далеке 1957. године мој отац не везује кравату. Мирно почива у

тамности скровитог места вечности. Његов насмејани лик непрестано отвара

врата ведрине. У порозности мог погледа,

И није то она ведрина која међу живе допире и доспева својим

класичним одразом. Кроз њен загонетни говор моје године ужурбано грабе

натраг. У детињатво. Међу питања – одакле толико несмотреног говора без

кравате? И зашто не стигох да упамтим све важности изгледа? Када се

наступа. Полаже важан испит. Одлучује. Неко уверава.

Боже, како фотографија уме да дарива треном у коме се одједном

створи детињство. И сећање постане критика неважног памћења. Критика

бесосећајности са сопственим изгледом.

У магновењу сам завезао око свог поодмаклог врата виртуелну

кравату. И разумео шта ми је отац хтео да каже.

Он је сада ту много више поред мене, него што је стварно одсутан. Уме

много сугестивније са својим погледом, него ја са речима. Са мањкавим

речима. И мањкавим сликама. Фотографијама. Без кравате. И загонетности.

Са њиховим (не)дореченим епизодама. Над његовим одмаклим гласом

блиста ореол чаролије  мистерије.



Cena: 2 000 EUR   2 300 EUR
Adresa: selo graovo kod grdelice
Površina: 60 m2
Lokacija: Leskovac
prodajem napusteno seosko domacinstvo u okolini grdelice selo graovo opstina leskovac,udaljeno 6 km.od grdelice.kuca je starije gradnje ali moze da se zivi u njoj , da se renovira ili srusi gornji sprat posto ima dobar temelj od kamena. sa placem od 60ara,ima trofazna struja u kuci. ima i bunar u dvoristu sa vodom.na spratu ima tri prostorije a u prizemlju dve ,idealno za cuvanje domacih zivotinja,mirno selo sa veoma malim brojem ljudi,ima put asfaltiran kroz selo,na placu ima i veliki broj sljiva i jabuka koje nisu obradjivane duzi vremenski period. kao i jedan deo je pod sumom i ogrevnim drvetom. cena 2000evra.moze zamena za auto.
<img alt="" src="/Content/Images/new_pack/none.gif" />


ЛИТУРГИЈА