Сурбита

Сурбита
Виртуелни музеј Сурбита (визија Completariuma)

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋ српским "ЗАВЕТИНАМА"- НЕОПХОДНЕ

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋИ ПОДРШКА „САЗВЕЖЂУ ЗАВЕТИНА“

"Заветинама" је потребна свака помоћ!

четвртак, 27. новембар 2014.

КО ТО ТАМО НЕ ЧИТА ПОЕЗИЈУ / Зоран М. Мандић




 
Слике са путовања, центар Куршумлије. Новембар 2014. "Заветине"


            Поезија је дефинитивно пала на само дно своје измишљене кризе. Уз помоћ божје толеранције још увек дише и преживљава на махове. У скученом предсобљу њене кући смрти смеју се: Борхес, Маларме, Јесењин, Бодлер, Витмен... У њиховом смеху нема ни трунке ироније због које би морали на суд части. Њихов смех долази из дубине страсти са којом су се обраћали читаоцима свог дволичног прохујалог времена. Борхес, председавајући њиховог Друштва, и даље збија шале на рачун немарних читалаца. Оних, који су сујетним романописима спочитавали Јесењина, а Мајаковског бирали за кума. Нико више не чита поезију, рекао би Александар Лукић. У затамљеном углу те његове изјаве је и део прорачуна, након кога је констатовао да су у прошлости читаоци више цртали купине неголи читали поезију.
            Поезија се, нажалост, и данас налази у запећку прсканог поврћа савременог читаоца. Немоћна и незаштићена пропада. Телесно и жанровски. На вашарима таштине уредника историја и музеја живота све је сличнија речнику Андрићевих позајмица. Загушена окупацијом ружних облакодера прича Поезија нестаје, све више и више, око себе. Шћућурена све чешће напушта своје незаштићено двориште да би за бедну надницу чистила подове кухиња и купатила у прози. У прози јој је забрањен  улаз у дневне и спаваће собе.
            Читаоци и даље заверенички роваре у напуклинама њених бедема. Не чтају је, али отимају из ње све што могу да продају на пијацама: романа, филмских сценарија, афоризама, есеја, прича и наравно недодирљивих пузли и лего коцака романа. Крадљивци су из њеног дворишта однели и Доналдове љуљашке.Због украдених столица све је више кривих задебљања вена на њеним крхким трубадурским ногама.  Лопови су опљачкали и њену кућу смрти. Међу зидовима њене собе без прозора пијани Бодлер шамара Малармеа дивљим питањем: «Ко то тамо не чита поезију?». Да ли је Платон заиста запржио чорбу песничку, или се са Ничеом људски ум, после њега, опасно померио устрану – питање је за све који не читају поезију.
            На последњем тајном конгресу песничких кућа смрти Јесењин је опсовао комунистичку мајку 21-ом веку посрнулог Раја књижевности. Лекари земље Заветине, са Института за проматрање Фројда, пацијентима Чистилишта реитују Јесењина. Људи, увек ће бити поезије и оних који једино не знају да украду  њену душу – узвикнуо је, пред Драинцем у Прокупљу, Александар Лукић. Ко то још тамо не чита поезију? На самрти језика!

четвртак, 20. новембар 2014.

КРАВАТА МОГ ОЦА / ЗОРАН М. Мандић


(епизодни прилог поетици фотографије)

Од далеке 1957. године мој отац не везује кравату. Мирно почива у

тамности скровитог места вечности. Његов насмејани лик непрестано отвара

врата ведрине. У порозности мог погледа,

И није то она ведрина која међу живе допире и доспева својим

класичним одразом. Кроз њен загонетни говор моје године ужурбано грабе

натраг. У детињатво. Међу питања – одакле толико несмотреног говора без

кравате? И зашто не стигох да упамтим све важности изгледа? Када се

наступа. Полаже важан испит. Одлучује. Неко уверава.

Боже, како фотографија уме да дарива треном у коме се одједном

створи детињство. И сећање постане критика неважног памћења. Критика

бесосећајности са сопственим изгледом.

У магновењу сам завезао око свог поодмаклог врата виртуелну

кравату. И разумео шта ми је отац хтео да каже.

Он је сада ту много више поред мене, него што је стварно одсутан. Уме

много сугестивније са својим погледом, него ја са речима. Са мањкавим

речима. И мањкавим сликама. Фотографијама. Без кравате. И загонетности.

Са њиховим (не)дореченим епизодама. Над његовим одмаклим гласом

блиста ореол чаролије  мистерије.



Cena: 2 000 EUR   2 300 EUR
Adresa: selo graovo kod grdelice
Površina: 60 m2
Lokacija: Leskovac
prodajem napusteno seosko domacinstvo u okolini grdelice selo graovo opstina leskovac,udaljeno 6 km.od grdelice.kuca je starije gradnje ali moze da se zivi u njoj , da se renovira ili srusi gornji sprat posto ima dobar temelj od kamena. sa placem od 60ara,ima trofazna struja u kuci. ima i bunar u dvoristu sa vodom.na spratu ima tri prostorije a u prizemlju dve ,idealno za cuvanje domacih zivotinja,mirno selo sa veoma malim brojem ljudi,ima put asfaltiran kroz selo,na placu ima i veliki broj sljiva i jabuka koje nisu obradjivane duzi vremenski period. kao i jedan deo je pod sumom i ogrevnim drvetom. cena 2000evra.moze zamena za auto.
<img alt="" src="/Content/Images/new_pack/none.gif" />


петак, 24. октобар 2014.

ЗАВИЧАЈ.ТРИ ПЕСМЕ / Зоран М. Мандић



ЗАВИЧАЈ

Поезија се није одрекла земаља
које људи у атласу географије
означавају различитим именима
Свет је у том аталасу завичај свима
Песницима и читаоцима
Поезији


САЊАО САМ РЕКУ

Сањао сам реку
Нисам се окупао у њој
Сећање ме је заболело на
обали Дунава
Слушао сам певушење
таласа о мом
Првом купању у плићаку
На дну мајчиног страха да се не
Утопим пре матуре
За осамнести рођендан добио сам
Белог крилатог коња на коме
јашем и и сањам реку
Матуру страха моје брижне
Мајке
Бол који буди сећање у дављенику
А данас
на рубу историје читам
Бајку Nihil sine Deo
у којој се Дунав
попут писца враћа
Успоменама на детињства његових
верних посматрача

(С лева на десно: Бела, Шоле, Зокс, Младеновац, 2011)


ВРАТИЋЕШ СЕ ЈАЧИ

            За Жељка Вучетића

Како да ти објасним
Извини, мењам први стих
Како да ти препричам
оних пола сата
пре него што се разлегао
пуцањ у твојој глави
Заспао си а ја те још увек чекам
да смоташ волан и вратиш
тај проклети метак у цев
Збунило ме је ово зубато
десетооктобарско сунце
И гле, ја под њим пишем
теби писмо
Како да ти објасним
нервозу коју подиже
лицемерје оних који мучки
потпаљују њену ватру
Да ли си знао
Колико си горео
Колико си зависио од пламена
без еналаприла
Колико си наивно преувеличао
свој црвени алтер-его
Знам да ћеш се извући
Заједно ћемо веровати да
можеш да будеш јачи од себе
А, онда ћемо до Мишвалда
бродићем од кога је и Титаник
могао да учи како не треба
веровати вођама и великим таласима
због којих пати невина дубине воде
Али, нећемо моћи ништа
ако те ова моја песма не додирне
ако се у њој не посвађаш са собом
ако не почнеш да верујеш себи првом
ако тог првог не истераш из себе
након што престане да ти верује
ако не научиш да делиш љубав са
сестрама од којих се једна зове болест а
друга смрт
ако се не сетиш шта си сањао пре него
што си сазнао за себе
Пријатељу време се квари и
док се ти на Оделењу нерохирургијe
Београдског клиничког центра
излежаваш у болничком кревету
почињу октобарски дани кише
Када је умирао мој брат Душан
падао је снег
Од тада сваког 21. новембра
посећујем снег
на његовој белој пољани и
газим га у друштву са
мојим неумрлим братом
Ти си ову песму открио док је
метак луталица тражио своје
право место
Не могу за то да му се захвалим
Запамти да је тешко
Јесењин би рекао да је немогуће
немати своју сиву песму
Када се пробудиш она ће те чекати да
устанеш  и проходаш да би је одвео у
болничку кантину на кафу
За то време цимеру ја ћу поново на пут
као ловац на јелене
као ловац на змајеве
трагаћу за својом неоткривеном песмом
удвараћу јој се да сване
да изађе
да устане да би је ти прочитао
У њој је све о гњидама и гмизавцима
који сада кваре причу о теби
Али, о тим јадницима никада ни један
ред нећу написати
Знају они то и зато ме се боје
Плаше се дахова мојих и твојих сенки
Морам да кажем – Драго ми је што
твој ЦВ започиње са фотографијом
коју сам ја снимио
Овом песмом ја је дописујем и
чекам да се вратиш
Знам
Вратићеш се

Апатин, 10. октобра 2012. год.

среда, 24. септембар 2014.

УВЕК ЋУ ВОЛЕТИ СВОЈ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК / ЗОРАН М. МАНДИЋ



Увек ћу волети свој матерњи

Језик

Чак и пред онима који га сматрају

Неприкладним за филозофске

Расправе

Порицање сопственог језика

Симетрично је порицању Бога

Из сумње у матерњи језик

Избија неподношљива језа

Моја пригушена биографија

Никада неће оскудевати у

Матерњем језику

Па ни онда када ме буду

Разапињале

Чељусти сурових страсти

недеља, 17. август 2014.

ЦИНЦАР/ПРИЛОГ ЗА БИОГРАФИЈУ (НЕ)УПОРЕДИВОГ ПЕСНИКА / Зоран М. МАНДИЋ

За Николу Цинцара Попоског
Он је додирнуо
Честицу суштине
Умом и душом
Оком и дахом
Језиком је уобличио
Светску књигу живота и смрти
Вере
По којој је живот само опора
Пред-поставка
Слаба оцена из рачунања

Предпоставке смрти
Уписане помешаним
Малим и великим словима
На лексичким страницама свитака и
Томова прекратко ошишане
Библиотеке
Постмодернистичке наиве о
Теоријским поделама неподељивог
Он пева из страсти

Од пре и од после
Рубљова, Јустина Поповића
Пушкина

Поетокрадице лутају кроз мрежу
Логоритама његових
Неукрадивих песничких поседа

У самодбрани се служи маштом
Доброћудног ритма алергије
Напиње насипе пликова на
Сопственој кожи

Убрзава рад срца
Још боље и још драстичније од
Ван Гога

Док је на блинд рамовима
Разапињао сликарство Гогена и
Његове бесмислице о
Сликању украденим бојама
Он чудесно боји тонове и одразе

Гласних жица
Поезије на свим језицима
Старогрчком, руском
Тибетанском, кинеском,
Српском и
Цинцарском

Његов потпис је великодушан
Суви печат на све
Нестварности неразумљиве стварности

Са свецима у глас пева својим гласом од
Злата, мрамора, теракоте и
Апсолута њихових метаболизама у
Ономе што је ово у
Овоме што је оно
Нумен ум мена

Пројекат видивида васкрслог слова
Не крије да ће свет изумрети у
Смрти поезије и поууке да часно
Умиру само
Најбољи познаваоци смрти
Он уме да позајмљује али само од
Себе живећи на граници
Дргог света

Света целине

У болничком павлиону на
Бежанијској коси у Београду
25. Маја 2014. год

субота, 02. август 2014.

ПОГЛЕД СА ПАЊА ПОСЕЧЕНЕ ПРАЗНИЧНЕ ШУМЕ / ЗОРАН М. Мандић

Можда је и Дантеова, а можда шума Св. Петке Српске? Детаљ (Снимак Даба Шон)


Мом брату Душану

И овај дан ће проћи
Одлепршати кроз маглу негде
Докони ће кренути за њим у
Земљу понора
Лутаће кроз посечену празничну
Шуму у којој се Бог одмара на
Једном пању међу посвађаним
Честицама ваздуха
Међу поцепаним листовима Библије
Наш глас допире до њега
Окружен је оргиналима и првим
Издањима свега
И не замера униформисаним фасификаторима
На зебњи над сопственим страхом да ће
Бити откривени можда и посечени као
Празнична шума
Тако ће научити потоњи као и они од пре да
Сваки дан мора на пут негде чак и тамо где
Бог не силази и не седи
Где сричући опросте грехова оних и ових
Не мисли на њих на њихове
Преваре скривања првог издања Библије
Научиће да је грех улазница у
Земљу понора у посечену празничну
Шуму у којој је Данте писао гушећи се у
Ваздуху посвађаних честица
Неки ће се упитати
Откуд Дантеу толико дара за измишљотине а
Ниједан дан за машту магле која увек граби из
Себе као ловац на сићушну ствар што сјакти у
Злату међу ногама жене и пузи попут змије
Бежећи од Еве брже од помисли да је неко могао да
Изда сина Христоса да је неко рачунао на
Успаваност Светог Духа и оних јадних помоћника
Сваке власти ђавољег марша
Одлазећи неожењени дан се не осврће на просце
Мајке Магле и сестре Еве
Не другачије ако се кроз светлост не може натраг у
Прво издање оргинала из сумаглице оболелог бубрега
Речи из запетљаних црева реченице из пешчаних јерусалемских
Дина које штрче на ободима Десет Божијих Заповести
Онај који верује мора да оде чак и са безумним
Страхом од бола чак и када одлази пре других безбожника и
Помоћника сулудих кочијаша власти
То се мора и када се не зна шта се ради
То је глас Божије Заповести суштина језика и међу
Раскалашним и распуштеним неписменим речима
Међу свим Адамима и Евама
У тешко оболелој збиљи дођоша
Нађоша и прођоша
Увлакача апостола умрлих у лажима и похотама
А никада неће лако одлепршати док их
Неизлечиво грешне са својих посечених пањева
Посматра Бог

понедељак, 16. јун 2014.

РЕЧИ / Зоран М. МАНДИЋ





Палом анђелу Платону

Речи нису настале у

Машти

Она им је само помогла

Да све буде много другачије

Да мислиш ако стварно мислиш

Не трепериш притом на сваку

Команду мозга

Речи се залећу

Потурају дезинформације

Подстичу диктатуру страха

Гримаса и празну причу

Слободе ћутања

Речи уплетене у теорију завере

Фразе – Смак света

Личе на пале анђеле

Који никако да се опораве

Свет речи је све већа лудница

Без иједног Максимуса на

Булеварима поезије

Платон је знао за то лудило али и

Он је пао у коментарима тог стања

Маштајући нестао је у клизиштима и

Одронима језика

Између Сократа и Аристотела

Речи су слабо плаћене стриптизете

Подају се и удају у

Свемиру разглављених сензација

Пониру у јаву као у бунар огледала

Разапетих на адресама друштвених

Мрежа

Истина је у логору заточених метафора

Без непотписаног уговора са речима

Стриптизетама

Падалицама и репатицама

среда, 04. јун 2014.

ПУТОВАЊЕ / Зоран М. МАНДИЋ



Зокс и Доловачки


ПУТОВАЊЕ

Сањао како путујем
Последњи поглед
обасјавао је Сунце
Довољно светла за пут
кроз плаву таму
рекох себи пре
раскрснице између
Раја и Пакла
А тамо на том месту
велика непровидна врата и
никог на улазу
Да ли скренути лево или
десно питао сам се у себи
пре него што сам закуцао
Чему страх од грешке
Врата су се без шкрипе
отворила
Ушао сам
Срце је једини сведок да је
све остало тајна
Највећа тајна о ситницама
због којих у животу
неразумно верујемо да је
опростив сваки грех
И не праштамо их себи док не
онемоћамо

.....


SUTRA


(Osvrt na teoriju razmene promene, o iluziji)

Na pola puta
Da li
Ko zna kako je o tome
mislio Dali
Surovi kritičar Van Goga
Rekli bi
Slikarstvo je obmana Oka u
koje je Svevišnji sakrio
Pejsaž u kome je nekad zaboravio
Portret oreola Sunca
Iznemoglu svetlost
Dadilju mraka, Neprozirno
Vreme na tragu loše oblikovanog
Statusa Prostora
Sutra je pomen nastradaloj želji iz
Onog uvek Iza gde
Pomoćnici optimizma kopaju temelje za
Nove, čistije stanove nasamarenog
Pesimizma
Neverice
(Stih iz Pesme onemoćalog Pesnika
Soneta)
Uvlakači Ritmu i Melodiji
gube Dah u poterama za običnim
Rečima
Uzimaju nagrade overene u
Višem sudu za plaćenike, za
Preptlatnike na tekstove posrnulih
Kolumnista
Sve je belo, sve je crno
Uzvišeni kolorit ne tumači
Senzacije razmena njihovih
Mena i Promena
Bodri čistotu Ćutnje
Ne petlja se u Scenario sprovoda iz
koga je bekstvo
Znak
Nepripitomljenog Straha
Od koga bežati iz krivih žanrova
Neoporavljenog Smisla rečenog
Bele tablete od 20 miligrama
Ukradene iz jedne Apoteke
Rasprave
O Sutra
Zaduženog Danasom u Juče
Gle, kako Pesma uporno trpi samu
Sebe
Kako na balu svojih Uhoda
priprema Hranu bačenu na ulje
Četiri Jajeta na Oko
Dobro osoljenu sa mladim crnim
Lukom
Pozadini onog što Hranu pretvara u
Otrov u
Vežbanje Tradicije na običnom
Apstraktnom Crtežu
Da li je Zaborav
Dali i njegova vangogovska Istorija
Da li je Galapagos Deponija
Neugaženih senki Prošlosti
Dinosaurusa
Neka se pita Dostojevski
Pisac, Svedok bez DNK-a
Neposrnulo svevideće Oko na
Ruletu Sajta novog Pejsaža
Sutra
Umočeno juče u zagađenoj Vodi
Sutra
Hej
Da li se to Vreme izvinjava
Prostoru
Pred uštirkanim Počasnim vodom
Poezije
Filozofi nikada neće odgonetnuti tu
Tajnu, jer  ona ne postoji

POKRADENI SNOVI

Citat

Ljigavi naslovi pesama
Pravog čitaoca
odbijaju od poezije
uništavaju sluzokožu srca
zagađuju kiseonik u mozgu
Rugaju se predmetima pogleda

Izvor

Ove reči
nisu delovi rečenica iz
nadule posmodernističke proze
tobože nađene u
nekom vozu
na ulici u
depou prašnjavog bečkog arhiva
pred kojim su se na ulazu izuvali
jadni književni gladijatori iz
Srbije

Svedok

Majka je svedok da sam ih čuo u
belom snu
pre početka dramatičnog zapleta
koji snove brzopleto rasparčava
Potkrada
Optužuje

Sećanje

Govornik je sam za stolom
sedeo u uglu
prljavog gradskog bifea sa
pogledom na Kafkinu fontanu
Prosečnom brzinom izlazio mu je
glas i nestajao nasred trga
 

уторак, 29. април 2014.

Plaćanje TV pretplate i dalje zakonska obaveza


Građani Srbije i dalje moraju da plaćaju TV pretplatu jer je još na snazi odredba Zakona o radiodifuziji koja to propisuje.

Bez obzira na prošlogodišnje najave iz Vlade Srbije da će pretplata biti ukinuta, to se do danas nije dogodilo. Korak u tom pravcu bila je i Uredba usvojena u januaru ove godine o privremenom finansiranju javnih servisa iz budžeta, ali TV pretplata i dalje, uz račune za struju, stiže na adrese građana Srbije. Predviđeno je da u ove svrhe iz budžeta bude izdvojeno 7,5 milijardi dinara (za RTS 5,8 milijardi a za RTV 1,8 milijardi dinara).
- Zakon o radiodifuziji definiše plaćanje pretplate i do danas nije bilo njegovih izmena, tako da je on i dalje na snazi i plaćanje pretplate važi. Kada zakon bude promenjen, ili kada bude usvojen novi kojim će biti uvedeno privremeno finansiranje, onda će plaćanje pretplate prestati – kaže Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA).
Prema njegovim rečima, niko ne može da pozove građane na neplaćanje pretplate, kada zakon govori suprotno.
- Zna se da je intencija da se zakon promeni i uvede privremeno finansiranje koje bi vremenski trebalo da bude oročeno do kraja 2015. godine. Međutim, izmene zakona još uvek nisu u skupštinskoj proceduri – kaže Karadžić.
Iz ovih razloga za građane ne treba da bude iznenađenje ako im na kućne adrese stignu opomene ili tužbe za neplaćanje TV pretplate. Međutim, kako kaže advokat Sava Anđelković, tužba može da se odnosi samo na dugovanja za proteklih godinu dana, jer su svi dugovi nastali pre tog perioda praktično zastareli.
- U Zakonu o obligacionim odnosima regulisano je i pitanje zastarelosti za određena potraživanja. Kada su u pitanju, na primer, voda, struja ili TV pretplata, zastarelost je godinu dana. Ako se utuženje odnosi na period pre toga, stranka može da uloži prigovor i pozove se na zastarelost – kaže Anđelković.
Primera radi, ako se uzme u obzir današnji dan, utuženje može da se odnosi samo na period od 27. aprila 2013. do 27. aprila 2014.
Pala naplata pretplate
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) kažu da je naplata TV pretplate drastično pala, ali i da ima nejasnoća u vezi sa njenim plaćanjem.
- Doneta je uredba o privremenom finansiranju javnih servisa, po kojoj oni dobijaju novac iz budžeta. To su takođe pare građana Srbije, a onda se bez obzira na to od istih tih građana traži da pretplatu plate – kaže predsednik NOPS Goran Papović.

(Blic)
http://www.vestinet.rs/srbija/placanje-tv-pretplate-i-dalje-zakonska-obaveza

НАСПРАМ ЧУДА. Две песме / Зоран М. Мандић


НАСПРАМ ЧУДА

Чуда не бирају време
Места
Она у интелектуалној драми
Налазе лица
На која ће пренети светлост и њом
Обасјати машту
Стидљивог цртача кругова на води
У њој
стидљивог песника који сриче стихове о
одговорности светлости
који пуном реченицом обједињује причу
о случају и
не жали се непокорним речима и
не посеже за предметима
Један од њих увек ће на крају остати да
Преслика предмете
За друге
Који неће стићи
У чијем ће будућем искуству у
Облику праха личити на мрљу
Личити на прашину
Бити непокретан део зида
Чуда не бирају преграде
Она их даривају еху молитви
Које развезују језик и наде везују за тег
Који ће их одвући на дно дубина
На дно мрака
Где чуда тајно силазе по своју
одговорност



ГУМИЉОВ*

Страшна је то вест:                       
Када те убију
Када самообешен клечиш крај неког
ђубришта
У тамном делу града, у тамном оделу
Још страшније је
Када те неки тада још нерођени централни
комитет
оглашава невиним (живим)
када те преводе, цитирају, рекламирају,
продају
Најстрашнији је пуцањ с леђа
и то у потиљак
да не видиш пријатеља
читаоца
велико јуче што ти данас тако на мало суди и
пуца с леђа
кроз наслов песме
Страшна је то вест:
Кроз проред
када те више нема
Када не можеш да завршиш песму
Која је убици гледала у очи
___
(За ову песму  Зоран М. Мандић је 1988. године добио награду ВУКОВИ ЛАСТАРИ, која му је свечано додељена у Тршићу у оквиру одржавања ВУКОВОГ САБОРА.)


недеља, 20. април 2014.

ZABORAVLJENI PRATEKST / Zoran M. Mandić



DVA VAN GOGA I JEDAN GAVRAN

(nenapisana istorija puta za sabirni centar)


Negde između dva obrušena doka vremena
u kući matorog gavrana stari
Van Gog
užurbano pakuje nacrte poslednjih slika
Danim gladan
iscrpljen i žut u rovovima uspomena
neumorno traga za vodom
Kopa bunar
Njegov ašov snagom keltskog koplja
probija slojeve snova
U zemlji priključenoj na
veštačko disanje kraj čijeg postrojenja
Mladi Van Gog hrani tek izleglog gavrana
Ova slika je svedok patnje za razlikom
u vremenu
bez koje pesma liči na ugaženu ponjavu iz
napuštenih kuća
sazidanih u blizini obrušenih
dokova vremena
Negledani prostor se
pretvorio u roba kopača bunara sa
Van Gogom u mislima
Za štafelajem
Vreme bez tla okačeno na obrušene
dokove prljavog vazduha poriče
vezu sa vodom, gavranom i keltskim kopljem
U poricanju ni reči o starom i mladom Van Gogu
Ni reči o sudbini kotrljanja pesme od trpeze za
gavrana do Van Gogovog bunara u kopanju
Žedni ekspresionisti nasrnuće na preostale Templare
na egzibicioniste zaposlene u firmama prostora
Tamo gde je svet utamničen u čelijama nestanka
Spašene slike nema ko da postavi u nespašenoj
galeriji slepog lavirnita
Smrt u svemu štiti svoj račun
propalim okolnostima nudi kraći put do
sabirnog centra
Konačno mogu da prednjače samo gladni
iscrpljeni i žuti kopači bunara
Dva u jednom Van Goga traže večni put do vode
Od gladi umiru pesnici i lopovi hrane za
gavrane
Čitaoci više ne postoje
Životi reči su nestali u potopima pisma
Nekoliko zapeta je isplivalo na tačku prostora ali
gladni gavran ih je pojeo sa mrvama i mravima iz
neiskopanog Van Gogovog bunara
Pesma je konačno odjavila svoj boravak u rečima
Na ivici prizora
Strelci smrti nišane
jednim metkom u van gogove i gavrana
Zajedno
Rečima je mnogo ranije presuđeno
Ali
Šta sa vremenom u koje niko ne puca
Dokada sa prevarantima šekspirovih predstava u
rezervi
Zar o tome Homer nije divljao u svojim opomenama
Neko reče potčini se a
Hristos
Odluči se
 
Zoks na Baš čaršiji, 2008.

ZABORAVLJENI PRATEKST

(Iz istorije smrti poezije)

Pokušavam da saznam – ko sam.
Tragam.
Istorija porodice savršeno je zamršena.
Mit razlike obrnuto je postavljen u
odnosu na moć razmevanja jednakosti.
Posrćem u biljkama nemoćan da isteram
životinju iz sebe.
Osećanja varaju.
Prevara je svedeni oblik izgubljenog
uputstva za opstanak.
Bog se nije šalio na početku.
Ne čini to ni sad.
U problemu su njegovi glasnici i čovek
zaštitnik sebičnosti.
Poezija nije garant postojanja lirskog
mesta u pratekstu.
Prezaposleno Sunce troši poslednje
zalihe videla.
Zamena je nadvisila razmenu tela.
Proći sve sam.
Pretrčati ponor iznad jezivog položaja dna.
Umaći prvo sebi.
U času umiranja osloboditi zaloge.
Smrt je poziv na mir.
O kraju raspredaju glupi tumači detalja.
Rak je bogastvo – ne bolest.
Bol je okvir nadmoći neznanja.
Evo primera –
Savršenstvo muzike distancirane od
lingvističkog paradoksa reči i njenog
umrežavanja u sivilo dosade rečenice.
Možeš da budeš iako se ne zna – ko si.
Jednostavno više promiče.
U složenom manje.
Jednom će se saznati nešto što tajna sebično
prisvaja.
Sam se sebi događaš.
 



недеља, 16. март 2014.

PEREAT / Zoran M. MANDIĆ



Sada znam da se mogu

Pisati pesme sa starim idejama

U slavu Svetog Duha kao aktivnoj

Boižjoj sili

U slavu Boga Janusa kome je

Gaj Julius Cezar posvetio novo

Računanje vremena

Poezija je spoj pirgova

Srca i uma čak i starorimskih Plebejaca

Koji su u trenutku žrtvovanja

Svojih života izvkivali

Pereat

Dole s njim neka propadne

U pesmi se ne sme olako dići sidro

Zato što pravi pesnici

Čitaocima praštaju a sebi nikada

Kako je o tome savetovao Šekspir

Poezija nije Hemingvejev pokretni praznik

Frojdov kauč ni

Život Kimitake Hiraoka

Sekudanta Jukia Mišime

Zato je najbolje istraživati duboke ponore

Pesnika u njegovom delu pa i u izboru

Smrti pisanja i čitanja

Pesnik treba da se rukovodi sopstvenim ukusom kao

Empedokle kada je skočio u užareni

Krater vulkana Etna

Radnji ove pesme pripada sentenca

Et ita decreverunt omni melius

Kako je glasila uobičajena formula

I tako smo odlučili da je najbolje

Kojom se završavala presuda

Inkvizitorskog tribunala 1573. godine

Kao u slučaju suđenja slikaru

Paolu Kaljariju Veronezeu

Veroneze se nije potčinio

Jednodušnom sudu javnosti

Smatrao je kao Harlod Robins da je javnost

Stara žena koju treba pustiti da

Mrmlja i trabunja
Апатински књижевни сусрети на Дунаву. Међу гостима и кадемик Вл. Јеротић, 2010.


четвртак, 06. март 2014.

Love birače bajatim sloganima

 MANjAK ideja, višak kopija! Tako bi, u najkraćem, mogli da se
opišu slogani sa kojima su partije izašle pred birače. Jer, mnogi od
njih su se već čuli ranije, pa izborni štabovi više liče na društvo
plagijatora.



Recimo, koalicija koju predvodi Liberalno demokratska partija
pred građane je izašla sa parolom „Vreme je“. Poruka i ne bi bila
previše čudna da već dva puta nije korišćena tokom devedesetih godina.
Identičan slogan imala je i DS na prvim višestranačkim izborima 1990.
godine, dok je šest leta kasnije i SRS koristio ovaj „mamac“ za birače.

I
za demokrate bi se moglo reći da su „prelistavali“ prethodne parole.
Pred građane prestonice izlaze sa „Beograđani znaju zašto“, što veoma
podseća na parolu DSS za parlamentarne izbore 2012. „Za Srbiju, znaš
zašto“.

Kopiraju i naprednjaci. Tako na jednom od
njihovih plakata uz ime Aleksandra Vučića stoje i velike brojke „50% +
1“. Više nego slično ideji radikala za parlamentarne izbore 2007, kada
su zakupljivali bilborde uz natpis „50 odsto plus tvoj glas“.

Profesor
FPN Zoran Stojiljković kaže za „Novosti“ da je jedan od razloga što se
slogani vrte ukrug i taj što se društvene okolnosti vrte ukrug:

-
Već 25 godina imamo ekonomske probleme. Zato stranke ne žele da izađu
sa parolom da će menjati radno zakonodavstvo, jer to donosi negativne
poene, već koriste slogane koji ništa ne znače.

Kopiranju
tuđih ideja najčešće su pribegavali liberali. Osim poslednjeg
prepisivanja slogana „Vreme je“, oni su i na prethodnim izborima pred
birače izašli sa sloganom „Preokret“, koji je vrlo sličan onom koji je
Bogoljub Karić lansirao pet godina ranije - „Pokret za preokret“.

BOLjI ŽIVOT KAO UDICA

I
demokrate su 2012. godine pribegle plagijatu. Njihova izborna lista
tada se zvala „Izbor za bolji život“, što je slično „udici“ koju su
zabacili socijalisti 1997. godine. Njihov slogan tada je bio „Za bolji
život, budućnost Srbije“.



Love birače bajatim sloganima | Politika | Novosti.rs

понедељак, 03. март 2014.

Из нових рукописа / Зоран М. МАНДИЋ




КАДА УМРЕМ

Када умрем
Смрт да ме не изда
Црну торбу нек однесу
Не, другачије
Опасно је отворити
Врата на почетку
Да се различитости не би
Разбежале
На тајном мест нека ме
Сахране
Да не занју када
Храним своје јадно
Срце
Мене живог има најмање
Ниједан отворен пут
Није у мени тражио
Ушће
Само пустиња бејах
Унутра
Само појило за животињу
Само жедни радознали
Бедници које нисам пуштао
Унутра
Иза великих закључаних
Врата свака је моја
Песма
У библиотеци смрти
Објављенa




МИЛОВАЊЕ

Само
Да се речи не распадну
Да се неповампире гласови
Који им савез чине
Где би са предњонепчаном и
Задњонепчаном тугом
Где са Језиком

О распаду се прича
О смаку света у којем

Незадовољствима смак призивамо

И сујеверјем ватру тумачимо
Не знајући како се ватра гаси

Ко ће ми помоћи да не говорим
Одзвања космоонијски крик

Један од нас двојице мора отићи
Узвраћа Господар распада

И у реч
Распалу ме претвара

Не бој се
Поручује Бог

Ја сам увек на правој страни
Запевај ако можеш још једанпут

И пусти Смрт
Да те милује




НОСОРОГ

Он није леп
Да би био паун
Да би се на коњским тркама
Кладили на њега

Метафоре се не слажу са његовом
Незграпношћу

Протествују и друге стилске
Фигуре

Други знакови
Арнажмани

А ја сам га насликао на зиду
Гостинске собе
Изнад мамине шкриње
У којој смо чували јединог Брема

У граду

Велику шаховску таблу
Два очева ордена за храброст
И нешто ситнине када нестану залихе
Уља и брашна

Он нам се свако јутро смешкао са зида
Благосиљао нашу собу
Наше залихе уља и брашна
Нашу ситнину
Чувао нас је од подлих снова

И био је леп
Иако није био паун

Иако се нисмо никада на коњским тркама
Кладили на њега

понедељак, 24. фебруар 2014.

Bila je to Ona Moja Knjiga u ozbiljnim godinama / Zoran M. MANDIĆ




SLIKA

Na sred sobe ne veće od  ćelije za
političke zatvorenike
Mali sto
bez stolnjaka i stolica kako to
priliči  porodici nameštaja
Ispod njega okolo na podu do
zidova narušenog zdravlja
rupama za eksere
na gomili nedovršenih crteža
gvaševa izmazanih akrilnim bojama
osećao se miris patnje ruke
pomešan sa neodoljivom tugom
Duše
Ne
U toj sobi niti je bio niti je
živeo Van Gog
Drugi sasvim drugi stanar iznenađeno je
pratio mirno klizanje mog pogleda
kroz nevažno stanje nikotizirane
Zapremine kiseonika
Kroz grobnu tišinu u kojoj se umiralo
pre i posle sa
akrilnim i uljanim bojama na licu
Ispod naborane prevrnute kože
Svejedno
Pitao me je kafu ili pivo
Pitanje je odjeknulo u staništu bez džezve
Tacne na kojoj je majka milovala
ljupke šoljice za raj
Tek kada se moj pogled okrenuo stanar je
požurio u radnju da bi gostu
Skuvao kafu
Doneo pivo
Ona je stajala
Mirno kao da ne čeka prosce
Na malom stolu u obilju nakаznih mrva
Podjezičnog otpada krivnje
Odevena u  asmatični kraj  želje baršunastog
Omota izmišljenog
Za sve koji nastoje da se izlažu
Pokazuju
Netremice je gledala kako gledam njen strah
Od glave do pete bila je umazana
Zapuštenim mirisima
Belog i crnog luka
Ajvara
Fleka
Užegle slanine
Mrlja od
Hladnih ostataka  nekada isprženih
Jaja
Samo je rukovat
Mesto na kome čitalac poseže za mačem
Da bi smirio u sebi ciničnu aždaju raspamećnog
Teksta
Ličio na oprano rublje
Na toaletu s kojom se odlazilo u crkvu
Na vašar
Na sajam šarenih snova zaslađenih žutim
Šećerom
Da
Bila je to Ona
Moja
Knjiga u ozbiljnim godinama koju bi Van Gog
pročitao
Pokušao da razume
Možda ožuti
Naslov
Nikada nisam napisao pesmu koju sam mogao da
Napišem
Sa srećom u očima dospela je u unutrašnji džep
Moje vijetnamke
Krenuli smo nekuda
Nismo znali da je trebala da ostane na malom stolu
Bez pokrova
U sobi potrošenog vazduha
U kojoj je nesretni slikar sa njom upravljao u
skučenim poslovima
Odbrane higijene
Malog stola za
Crtanje za
Jedenje i za
Višegodišnje gledanje u mene na
Umaštenoj slici autora
Sada sam posramljen zbog krađe
Zbog muke tužnog slikara bez pomoći za
upravljanjem čistotom malog stola
na kome bi moja majka držala tacnu i na njoj
milovala ljupke šoljice za raj
U jednom se jastvu tako nađoše dva slepca
Kradljivac i Pokradeni
A gospođa sujeta naplatila porez

Део ресурса Сазвежђа З

ЛИТУРГИЈА